Mesečeva princeza

-Juhuuuuuuu!

Šetala je baštom nasmejana,ta mala devojčica u haljini od bele svile.Neko bi pomislio da je vila ili anđeo poslat direktno iz raja.Ali ona nije ni vila ni anđeo.

Ona je...princeza.Mesečeva princeza.

Imala je oči boje Mesečevog kamena i kosu boje zlata.Njen osmeh bi mogao da oraspoloži i najtužnijeg čoveka na svetu.

Danas joj je bio 5. rođendan.Sva je sijala od sreće.

-La la lalala lalalala,la la lalala lalalala...- pevušila je neku tihu pesmicu

Ušla je u veliku i elegantnu dvoranu.Baroni,grofovi,markiz i svi ostali podanci sa titulom i bez titula.Svi su se poklonili ovoj maloj lepoj princezi.A ona je sa osmehom dotrčala u krilo kraljice,svoje mame.

-Mama,mama!Gde su pokloni???-upitala je princeza,sva radoznala i blistava

-Strpi se,dušo.Kada se završi ceremonija.

-Ali mama...

-Valensia,slušaj svoju mamu!-rekao je kralj,tata male princeze

-Dobro.-pokori se Valensia, ne preterano srećna što će morati da čeka čak do kraja ceremonije na poklone o kojima sanjari od pre više od 10 dana

Bilo je vreme da ,Mesečeva vila koja je uvek bila sa princezom,da svoje darove.Ona je jako volela Mesečevu princezu i baš kad se spremala da joj da sve vrline sveta,prohuja neki snažan vetar.I pojavi se zla Mesečeva veštica.

-Znači tako,Vaša Visočanstva me nisu pozvala...-rekla je Mesečeva veštica

-Odlazi,ne želimo te na rođendanu svoje ćerke! – viknuo je kralj

-Ja sam samo došla da dam svoj dar.-reče to i zamahnu štapićem Mesečeva veštica

-Na svoj 16-ti rođendan Mesečeva princeza će postati najgora osoba na celom Mesecu i uništavaće sve pred sobom,biće toga svesna i kajaće se ali neće moći da se obuzda.Biće najjača Mesečeva veštica i moj pokorni sluga.

Rekla je i zatim nestala.

Svi su bili zabrinuti.Nisu znali šta da rade.Mesečeva veštica je jako moćna i nisu znali kako da skinu kletvu sa princeze.Dok se ne oglasi Mesečeva vila.

-Ja ću pokušati da ublažim kletvu jer ne mogu da je uklonim.Princeza ne sme da zna da je ona Mesečeva princeza.Ona će biti moja učenica.Moraće da nauči da se bori kao prava Mesečeva vila za ono što je očekuje.Ako pre svog 16-og rođendana ovlada magijom kao pravi profesionalac i izađe na megdan sa Mesečevom vešticom i iz borbe izađe kao pobednik,kletva će biti uklonjena.A ako ne...desiće se ono što je Mesečeva veštica rekla.

Zatim je izbrisala sva Valensijina sećanja.Sva ta slatka sećanja iz detinjstva.Kako je prohodala,šta je prvo rekla,svaki njen blistavi osmeh i svaku njenu reč.Napravila je sasvim nova i drugačija.Da je Valensia rođena kao Mesečeva vila,pod imenom Valerija.

Valensia,pardon,Valerija je rasla,išla u školu za Mesečeve vile i izrasla u prelepu devojku.Ali bio je tu jedan problem.Imala je čudnu narav.Uvek je bila usamljena i bez prijatelja.Uvek je bila tužna.Negde daleko u svojim mislima.Osećala je da ne pripada tu,već negde drugde ali nije znala gde.Nije je interesovalo ništa sem knjiga.Da,to jeste bilo delo Mesečeve vile.Magija se uči iz knjiga.Zato je Mesečeva vila svo Valerijino interesovanje usersredila na knjige i učenje.

A onda jednog dana....

U školu je došla nova Mesečeva vila,enegrična i prilično snažna.Zvala se Halina.Čvrsto je želela da bude Valerijina drugarica.

Halina je bila dobre i lepršave naravi.Imala je crvenu kosu i lep osmeh.Ona jeste bila što na umu,to na drumu ali je uvek uspevala da ostvari ono što je zamislila.Mnogi su joj zavideli na tome.

Sledeći dan...

U školu su došle 3 nove učenice.Neko bi rekao da su one bile konkurencija Val jer sve su one tu da postanu Mesečeva vila a to samo jedna od njih može biti.Zapravo,samo Mei je zaista htela da bude Mesečeva vila.Kai i Eri su pohađale tu školu zato što su ih roditelji naterali a isti je slučaj bio i sa Hal.

Mei je arogantna Halina sestra ali ipak ima dobro srce,negde tamo duboko sakriveno.Više od svega želi da postane Mesečeva vila i zato vredno i marljivo uči.Ona je bila Valensiina drugarica ali ne zna za slučaj male Mesečeve princeze.Halina zna jer je bila Valensiina najbolja drugarica i puno su se volele.Njeni roditelji kažu da je njena lenjost razlog zbog koga ne uči.Ustvari,ona ne želi da uči za Mesečevu vilu jer svim srcem želi da Val to postane.Ipak je svima u interesu da ta zlatokosa devojka postane Mesečeva vila.Kai je zanimljiva osoba koja voli modu,muziku i sport.Ona želi da postane pevačica ali je roditelji teraju da bude Mesečeva vila.Ona je pozitivna osoba i bori se za svoj san.Eri je tiha ali dobroćudna osoba.Ona voli knjige,isto kao i Val ali drugačiju vrstu knjiga.Val čita čini i čarolije a Eri ljubavne romane i mašta o tome da sretne svog princa na belom konju.To joj je san od detinjstva.

Valerija bulji u neku od svojih knjiga,kao i obično.Hal,Mei,Kai i Eri se domunđavaju nešto.Šta li to pričaju?Halina priđe Val.

-Hej,Valerija,imam 2 karte za koncert ''Moonlight-a'', hoćeš da ideš sa mnom???-rekla je energična devojka

-Ne,idi sa nekim drugim.- ravnodušno je odgovorila zlatokosa Valerija

-'Ajde,'ajde,ništa neće da ti škodi!A Moonlight su čarobni!-oči su sijale Halini

-Čula sam ih,jesu dobri ali mi se ne sviđaju.

-Ne sviđa ti se čak nije Ejs?!?!?!?!?!

-Ko je taj?

-Onaj najslađi,najlepši,najdivniji PROSTO JE NAJ!!!

-Ne znam ga.

-Onaj sa nesebsko plavim očima,onaj preeeeezgodni.

-Kažem ti da ga ne znam.

-Ah,Val,ti si beznadežan slučaj.

-Nisam,samo me oni ne zanimaju.I zovem se Valerija,ne Val.

-Htela,ne htela,vodim te na koncert.ALI prvo idemo u šoping!

Vukla je Valeriju prema pravcu u kom je Hal htela da ide.

-Idemo u šta???-zbunjeno je upitala Val

-U šoping!

*U najboljem butiku u Lunavilu,gradu Mesečevih vila*

-I evo nas u raju!-rekla je presrećna

-Zamišljala sam raj drugačije.- razočarano dodade Valerija

-Val,ovo nije onaj raj kad umreš,nego raj za shopingholičarke!!!To je raj na Mesecu!

-Ako ti tako kažeš.-neuvereno reče Val

-Ima da probaš...ono!I ono,i ovo....

Hal je skupljala najlepše(i najkraće) haljine koje je videla.Crvene,zelene,žute,plave,šarene,turundžaste(da,na Mesecu ima ti takvih,bar za Halinu,najveću šopingholičarku svih vremena...i a malo posle vremena).Nakupi jedno 15-stak haljina,da ih Valeriji i ugura je u kabinu za presvljačenje.

Valerija izađe u jednoj crvenoj kratkoj haljini sa trundžastim(da,turundžastim) prugicama i malim plavim zvezdicama.Da,jeste,obukla je prvu haljinu koju je dohvatila.

-Halina,ovo je mnogo kratko!

-Val,iz kog si ti veka???To je samo do kolena!Ne znam što uvek nosiš one pantalone kad imaš baš dobre noge!Ali zato je Halina tu da te vrati u 21.vek!

-Ja mislim da sam sada u 21.veku.

-'Ajde okret i pravac kabina!Probaj drugu,ne sviđa mi se ta!

Valerija se okrete i ode u kabinu kao po komandi.Izašla je posle nekoliko minuta u malo kraćoj zelenoj sa žutim srcićima i tačkicama.

-Ovo je još kraće!Sad si zadovoljna?-malo besno reče zlatokosa devojka

-Hmm....nije loše.Ali nije to to!Okret i pravac kabina!

Val  je opet otišla u kabinu žaleći što je pustila Halinu da je odvede u ovo šoping-čudo.Obukla je jednu još kraću žutu haljinu sa nežno ljubičastim karnerićima i čipkom oko vrata i izašla.

-A sad?

-Lepo,privlačno...ali nije to to...

Val je opet otišla u kabinu,besnija nego ranije.Premerila je sve haljine od oka i obukla najkraću belu haljinu koju je videla i izašla.

Halina je ostala zapanjena.

-SAVRŠENO!-rekla je oduševljeno

-Ali je prekratko!- protestovala je Val

-Nije uopšte!

-Jeste.Sigruna si da je ovo haljina?

-Potpuno.Sad da nađemo nešto zna mene.

Valerija uđe u kabinu i presvuće se u odeću u kojoj je došla.Ne,nikada njoj neće biti jasno to šoping-čudo.

Halina:*časkom nađe nešto za sebe i ode u kabinu*

Valerija:*uhvati priliku i počne da čita neku knjigu jer je naučila čin teleporacije*

Halina:*izađe iz kabine*Val,šta misliš?

Valerija:(sakrije knjigu)Ovaj...pa...lepo je...

Halina:Sviđa mi se!Čekaj me tu.*ode plati onu haljinu za Valeriju i za sebe*

Valerija:Nisi morala,mogla sam ja...

Halina:(prekine je)To je moj poklon za tvoj prvi šoping u životu.

Valerija:Hvala.

Halina:Nema na čemu!

*izađu iz butika*

Halina:A sad idemo da kupimo obuću!Juhu!(presrećna)

Valerija:Idemo u još jedno šoping-čudo??

Halina:Nego šta!

*u najboljoj prodavnici obuće u Lunavilu*

Halina:I evo nas u još jednom raju!

Valerija:Koliko tih rajeva ima???

Halina:Mnogo,mnogo!

Valerija:*uzdahne*

Halina:(nađe neke super platforme)Ovo moraš da probaš!

Valerija:(obuje ih i ne zna da hoda u njima,prvi put je obula visoku obuću,razume se jer je to ipak Valerija,saplete se i padne na jednu osobu,bez ikakvog pojma na koga je pala,Pobogu pa ona je skoncentrisana na hodanje u....zvaše se platforme?)Izvini,moja greška.(ustane i pokušava da hoda u platformama)

Ejs:(malo mu je čudno kako ga nije prepoznala ali se nasmeje)

Halina:Val,ti ne znaš koja si srećnica!Upravo si pala na Ejsa!!!

Valerija:Na kog Ejsa?

Halina:Iz Moonlighta!!!(počne brzo da pita)Kako izgleda izbliza?Zašto nisi uzela autogram?Jesi li me spomenula????

Valerija:(nije ni slušala Halinu,uspe da normalno hoda u platformama)Vidi,uspela sam.

Halina:Valerija,da li si me slušala?(proba jedne štikle i baš joj se posviđaju)

Valerija:(naravno da nije,koga pa ona sluša?!)Ja plaćam!

Halina:Kako hoćeš.-naravno da je potrošila sve pare na haljine

Valerija:(plati)

Halina:Sad smo kompletne.

Valerija:Za šta???

Halina:Za koncert,Val!

Valerija:Svo ovo mučenje za jedan koncert?!?!

Halina:To nije običan koncert...to je...koncert Moonlighta!!!*oči joj sijaju*

*u Valerijinom stanu*

Valerija:(čita,naravno,zar ona da nešto drugo radi?!)

Halina:(kuca na vrata)

Valerija:Napred!

Halina:(uđe i traži Val)Došla sam da te pokupim,Kai i Mei nas čekaju dole!(tek sad primeti da je Val obukla onu belu haljinu)

Valerija:Što me tako gledaš?

Halina:Prosto ne mogu da verujem da si obukla tu haljinu bez mog ubeđivanja!

Valerija:Yes,yes.(izađe)Idemo li???

Halina:(izlazi i čudi se)I ne protiviš se da ideš na koncert??????

Valerija:Lepo pevaju.(zaključa stan,sklanja pogled i ide niz stepenice)

Halina:(presrećna,pošteno ni ona nije verovala da će se ovakvo čudo desiti!Bar ne sa Val)

*ispred zgrade*

Kai:(trepće)Halina,naterala si je da obuče haljinu???

Halina:Nisam ja,sama je!

Mei:SAMA?!?!?!

Kai:(bulji u  Valine platforme)Te,te božanstvene,veličanstvene,fantastične...gde ih je kupila,Hal?

Halina:Najbolja prodavnica obuće u Lunavilu i okolini,gde drugo?

Mei:I nije se protivila da ih obuje?

Halina:Ni-ma-lo! - ponosno je rekla

Valerija:skreće temu*Kasnimo na koncert!*ide*

Mei i Kai:*zapanjene*

Kai:Gle,čak i hoda u platformama!

Halina:Šta se čudite?To je buduća Miss Meseca!

*na koncertu*

Halina:*jedva čeka da koncert počne*

Moonlight:*izlaze na binu,sviraju i pevaju onu...kako se samo zvaše...A,Confession,da Confession*

Mei:Hm,nisu loši...ali sam ja bolja!

Halina:Ma najbolji su,zar ne,Val?

Valerija:*čuje ona samo muziku*

Halina:*gurne laktom Val*Eeeej,Val!

Valerija:Molim?                                          

Eri:*dođe do njih*Otišle ste bez mene,sram vas bilo!

Kai:Izvini,zaboravile smo na tebe.

Mei:Ali su zato povele najbitniju tj.mene!

Halina:De,de.Znate li da je naša Val zavolela Moonlight??

Mei,Kai,Eri:ŠTA?!

Halina:Istina je.

Valerija:NIJE!Samo njihovu muziku...-rekla je postiđena i osećala se kao kriminalac uhvaćen na delu

Halina:Ma i to je sasvim dovoljno...hehe....

Nekoliko dana kasnije...

Nakine:*kuca na vrata Valerijinog stana*

Nakine je Valerijina ''mama''.Njoj je Val predana na čuvanje.Ona je lepršavog karaktera,voli zabavne stvari ali se svojski potrudila da bude dobra majka.Valjda.Valerija vidi Mesečevu vilu kao svoju majku.

Valerija:*otvara vrata*

Nakine:*uđe i zagrli Val*Valerija,tako si mi nedostajala!Kako ti je u Lunavilu?Ovaj grad je jako veći od Finilua!

Finilu je mali grad iz kog je Nakine.

Valerija:Zdravo,mama...

Nakine:Neće ti smetati da ostanem nekoliko nedelja??

Valerija:Ne.

Nakine:Kao što sam i mislila.*uzme kofere koje je ostavila pred vratima*

*telefon zvoni*

Nakine:*javlja se*Halo?

Halina:Val,možemo li da se nađemo kod ''V&A'' ili da dođem da te odvučem?

I kakav ti je to glas,da nisi promukla?

Nakine:Nije Valerija na vezi,već Nakine.Njena mama.

Halina:Valina mama???????

Ovde Halina.

Prenesite joj da dođe kod ''V&A''. Doviđenja.*prekine*

Nakine:Valerija,dušo,Halina je zvala i rekla je da dođeš kod ''V&A''.

Šta ti je to ''V&A''???

(čita se ''Vi en ej'')

Valerija:Najbolji kafić u Lunavilu.

Nakine:TI ideš u kafiće?

Valerija:Zapravo me Halina natera ili odvuče.

Nakine:Mogla sam da pretpostavim.Taman sam se ponadala da je moja lepotica počela da izlazi i da se zabavlja a ne samo da bulji u knjige po ceo dan.

Valerija:*pošalje Hal SMS*Dođi da me odvučeš.

Halina:*primi SMS*Ona je čudo nad čudima.

Nakine:Valerija,slušaš li ti mene uopšte?

Valerija:Nešto si rekla,mama?

Nakine:Odustajem.

Valerija:*?*

Halina:*kuca na vrata*

Nakine:*otvara*Dobar dan.Halina:Ja sam Halina.Došla sam da odvučem Val.

Valerija:Poranila si.

Halina:Destinacija :: V&A JUHUUUU!Sviraju MOONLIGHT!!!

Valerija:Čuće te cela zgrada.

Halina:Idemoooooooo!*uzvati Val za ruku i vodi je*

* u V&A *

Ejs:*na bini*Ovo je premijera naše nove pesme.Nadam se da će vam se svideti!

Moolight:*svijaru*

Valerija:*sluša*

Halina:Čarobni su...

Ejs:*namigne na stranu gde je Val,naravno ona je samo knjiški moljac,zašto bi njoj namignuo?!Ili je bar tako Val misilila...*

Valerija:*pocrveni i iz momenta okrene glavu u stranu,misli:Nije meni namignuo.SIGURNO.*

Ovo je samo početak njene transformacije.Da li će Hal uspeti da vrati Val u 21.vek?

NASTAVIĆE SE...

What if...

I can hold you hand again?

What if...

I can kiss your lips once again?

What if...

I can hug you once more?

I know it’s too late

To say that I love you.

My heart must be broken,

Waiting fot you to together up the split parts.

I know,you have to leave,

I know,I know

So I’ll be letting you go.

Whenever you feel

Lonely or sad,

Come back to me,

Because I’ll be right here waiting for you.

Waiting for the day when we can be together again.

Ako se ikada ponovo sretnemo,

da li ćeš stati i pogledati me?

Ako se ikada ponovo sretnemo,

da li ćeš zagrliti me i reći da me voliš?

Ako se ikada ponovo sretnemo,

da li ćeš poljubiti moje usne nežno kao što si to nekada činio?

Ako se ikada ponovo sretnemo,

da li će sve biti u redu?

Ako se ikada ponovo sretnemo,

da li ću moći da sebično zaplenim svu tvoju ljubav samo za sebe?

Ako se ikada ponovo sretnemo,

nemoj činiti ništa od toga.

Staću.Zaplakaću.Uzvrati ću ti sve reči,zagrljaje,poljubce.

Bolje da se nikada nismo ni sreli,

bolje da se nikada nismo ni voleli

možda jednostavno nismo mogli da budemo srećni.

While I search for your eyes in the darkness of the night,

And wish you so badly to hold me tight.

What’s on your mind at that time?

What did happen to us?

How did I get to love you this much?

I have as many questions as there are stars in the sky.

You were the only light

in the scary darkness of the night.

I miss your smile,

The way you called me ’’you idiot!’’,

The way you would hug me while I cry.

Your lips were my drug.

They had the taste of wine.

They were mine.

We have many memories together,

The day you left couldn’t be sadder...

I never told you how much you mean to me.

Still remember our last kiss,

The way you said : ’’See you soon,idiot!’’

I knew you won’t come back.

Now I have a heartache.

But I will wait,

I will hope.

It’s going to be a beautiful day,

You will come back and say:

’’I’m back,you idiot!’’

And I will have those two warm eyes

And those lips with the taste of wine.

You will stay mine until the end of the time.

Vaša mysticmoon

Zamislite jednu policu.Policu od lakovanog drveta.Jeste li zamislili?Sada zamislite na toj polici mnoštvo knjiga.Tankih,debelih,malih,velikih.Crvenih,žutih,plavih,zelenih.Svakakvih knjiga.A sada zamislite na vrhu te police jedan crveni,fiksni telefon.

Eto to je Valerija gledala.Taj jarko crveni telefon.Čekala je,čekala i čekala...Ali nije zvonio.Osećala je prazninu mnogo veću od one uobičajene praznine koju uvek oseća.Nije znala kako to da nazove.To osećanje usamljenosti.Teška,bolna usamljenost.Ne ona obična na koju se Valerija već navikla.Bila je to drugačija usamljenost.

Valerija je sedela nepomično.I blenula u taj jarko crveni telefon sa bordo brojkama.

Da se mi vratimo nekoliko dana unazad.Ko zna?Možda otkrijemo šta je Valeriji.

Nekoliko dana ranije...

Halinina 3. SMS ostavljena Valeriji:''Val,dođi u V&A,molim te.''

Posle dvadesetak minuta još jedna poruka od Hal:''Videla sam jedne farmerke kao krojene za tebe.Dođi kod ''eXtra'',važi?

Valerija je čitala poruke.Nije joj se išlo ni kuda.Samo je želela da sedi i čita.Nije ni znala koliko je povređivala Halinu koja se stvarno trudila da bude dobra drugarica.Valerija je želela da bude sama.Samcata.A Hal je želela da je izvuče iz ta četiri zida.

Evo i 17-e poruke:''Okej,ako ne želiš da dođeš,ne moraš!BAŠ ME BRIGA!''

I evo nas tu gde jesmo.Tužni.Usamljeni.Zar nije tako,Valerija?Zar si toliko bezosećajna?Zašto povređuješ sve oko sebe?Zaista si sebična.Presebična.Danas Halina,sutra Mei,prekosutra Kai,nakosutra Eri.I ko će onda da ti ostane?Gukni,Valerija,gukni.Zar nekada ne osećaš potrebu da poslušaš ono što ti drugi kažu?Zar ne osećaš potrebu da im se zahvališ?Zar nikada se osećaš potrebu da se nasmeješ?Ne znaš li koliko se oni trude za tebe?

Ne,ona nije znala.Nije shvatala.Bilo joj je novo i čudno to što su joj pokazivali pažnju.Pitala se zašto li to rade.Nije imala blage veze koliko ima samo bola nanosi.Svima koji su je ikada voleli.Ona nije u stanju da shvati koliko im samo znači.Zašto bi ona značila nekome?Taj mali,neopaženi knjiški moljac.Ona nije bila svesna da ona nije samo mali knjiški moljac.Nije znala da je ustvari leptir.Slatki,lepršavi,radosni i nevirni.Čudesni leptir.Duboko je verovala da nije lepa,da nije ništa posebno i da je kao i svako drugi.

Valerija je za Halinu predstavljala stariju sestru.Lepu,divnu,dobru,nežnu stariju sestru.Onu koja je uvek tu kada zatreba,odmah iza ugla.Ona koja je uvek tu da pruži ruku i da nasmeje.Ta starija sestra.Halina je želela Valensiu nazad.Svim svojim srcem je želela da pokaže Valeriji pravu nju.Valensiu.Ne onu koju je Mesečeva vila smislila.Tu malu,slatku devojčicu u haljini od bele svile.Onu čiji osmeh ju je činio da liči na neko natprirodno biće.Onu koja je blistava i onu koja besprekorno voli.Onu koja je davno iščezla i kao zaboravljena pesma čeka da je neko posluša opet.Veličanstvena pesma violine koju su zaboravili.Valensia čuči u Valeriji duboko,duboko sakrivena.I čeka.Da bude pronađena i izbavljena.E to je Halina nameravala da uradi.Da vrati Valensiu.

Valerija je odlučila je da se lepo naspava.Kad god ima neki problem,ona spava.Umesto da ga rešava,ona spava.Neko tako neosetljivo biće ne postoji na ovom svetu.Kad su osećanja u pitanju,i životinja je pametnija od nje..Kada bi u školi bio predmet ''Ljudska osećanja'' pa i ona životinjska,Valeriju bi 100% imala 1. Ma kakvih 100%?Ona bi imala jedinicu iz tog predmeta 1000000%.Ne bi prepoznala ljubav ni kad bi bila ispred nje i govorila joj:''Ja sam ljubav.''.Matematika,strani jezici i sve ostale društvene i prirodne nauke,briljirala je na tim poljima.Ali osećanja,ona s tim nema blage veze.

Valerijin opis osećanja::

Sreća - retka stvar koja kratko traje

Nesreća - česta stvar koja dugo traje

Depresija(da,po njoj,i to je osećanje)- svakodnevno cmizdrenje

Usamljenost - dosada

Tuga - spoj depresije i usamljenosti(znači: svakodnevno cmizdrenje+dosada=tuga.Prosta matematička računica)

Bol - ono što osetimo kada uganemo nogu ili nas boli glava ili stomak

Nedostajanje - slično kao i usamljenost sa nekom dozom tuge

Valerija je najednom ustala.Sinula joj je savršena ideja.

Pobeći.Da,pobeći.To ona uvek radi.Beži.To nije ništa novo jer je u tome najbolja.

-Mama,hajdemo kod Vilijama!-rekla je devojka Mesečevih očiju

-Kod Vilijama????A,ti misliš u Gjer!-odgovorila je njena plavooka mama

-Vilimićko mi tako nedostaje(odkud ona zna kako je to kada ti neko nedostaje) ...

Razmišljala je gde da ode.I tako razmišljajući noge su je odvukle do parka.Šetala je popločanom stazom a oko nje svo zelenilo.Drveće koje se lagano njiše na vetru.trava koja te prosto mami da legneš na nju.Cveće,ah to predivno cveće!Džinovsko i sićušno,plavo,crveno,žuto...I ptice.Ptice sa magičnim glasovima

.Ali bilo je tu nečega čudnog.Odakle zvuci violine u parku?Ptice ne sviraju violinu a kamoli cveće i drveće.Pratila je zvuk te violine lagano i radoznalo(zna šta je radoznalost).Videla je osobu okrenutu leđima kako svira violinu.Ko li je to?Nije znala.Samo je uživala u zvucima violine.Nesvesno se navalila na drvo i ćuteći slušala u potaji.Vionila kao da ju je opila.Imala je tako nežne i dirljive zvuke.Valerija je pokušala da ode ali bezuspešno.Samo je bila u stanju da stoji i sluša tu fantastičnu muziku.

Tek po završetku te božanstvene kompozicije uspela je da se povrati.Tiho se odšunjala.Zašto nije htela da je violinista primeti?Verovatno zato što se osećala kao neki lopov.Ne čuje se takva muzika svaki dan.I sigurno ne besplatno.

Odlučila je da svrati do Mesečeve vile.Jednostavno su je noge odvele u tom pravcu.Zašto onda da ne svrati?Istini za volju,nedostajala joj je(valjda).Mada je glavni razlog bilo jednu pitanje.Razume se,JEDNO Valerijino pitanje nosi sa sobom milion podpitanja.

Valerija:*kuca na vrata kuće Mesečeve vile*

Mesečeva vila:*otvara,šta će drugo?!*Valerija?*osmehne se*Uđi.

Valerija je ušla u raznobojnu sobu.Zidovi su bili okrečeni u veselu zelenu boju,pokrivači nameštaja su bili zlatasto žute.Ukrasi narandžasti i žuti.Dve velike slike na zidovima.Jedna je prikazivala reku usred šume,na njoj čamac  i čoveka koji vesla.Na drugoj je bila oslikana plaža i okean.Da,okean!Veličanstveni i čudesni.Valerijin jedini san.Okean.

Sela je zagledana u tu čarobnu sliku okeana.

Mesečeva vila:Pretpostavljam da si došla da me pitaš za onu knjigu,zar ne?

Valerija:Da.(kako to da uvek pogodi zaštoje Val došla?Možda zato što retko(retko znači nikad) dolazi...)

Mesečeva vila je sela pored Valerije i počela...

-Vidiš,Valčiki,znam da sam ti uvek slala čini i čarolije za čitanje a nikada nešto što devojke tvojih godina čitaju.Moram da ti priznam,kao da me je uvek grizla savest zbog toga.I zato sam ti je poslala.

-Ali,Mesečeva vilo,zašto?Ta knjiga je bila zaista dosadna.A i mislim da je glavna junakinja luda.Zašto bi se žrtvovala za nekog drugog?To mi ne izgleda ni malo razumno.Zašto je plakala zbog njega?Ne razumem kako je mogao da joj bude toliko...drag.Mislim da je to besmisleno.

-Valčiki,Valčiki,znala sam da ćeš tako da reaguješ.Vidiš,odgovor na sva ta tvoja pitanja je jednostavan.To je ljubav.

-Ljubav?-razmišljala je nekoliko momenata i zatim se setila-Aha,ona besmislena stvar zbog koje ljudi polude i rade ludačke stvari!Sad sam se setila!

-Nikada ranije nisam čula takvu definiciju ljubavi.Valčiki,ljubav ti je...kao okean.Duboka,čista,mirna,nežna,lepa,večna.

-Znači ljubav je ovakva.-rekla je pokazujući prstom na sliku okeana koja je visila o zid

-Moglo bi se reći.

-Ali onaj drugi...Zar ona nije osećala okean ...ovaj,ljubav prema njemu?Lako ga je zaboravila.

-To što je osećala prema onom drugom nije bila ljubav.To je bila zaljubljenost.Zaljubljenost,zarazliku od ljubavi,nije večna.Ona ima svoj rok trajanja.Zaljubljenost je idealizovanje nekoga i zaljubljivati se u tu izmišljen sliku a ne u stvarnog čoveka.Dok ljubav je kada se neko voli sa svim svojim manama,nedostacima i vrlinama.Nažalost,često se desi da ljudi pobrkaju ljubav i zaljubljenost,kao što je ona učinila.

-Mesečeva vilo,da li ste Vi ikada osećali ljubav prema nekome?-to pitanje Val je postavila bez ikakvog znanja o tome šta je zapravo ljubav,niti znanja o tome da će otvoriti stare i bolne rane

-Jesam.Jednom.I nikada više.Živela sam na Zemlji u to doba.Težila sam tome da budem sama jer sam znala da ću jednoga dana morati da odem sa Zemlje na Mesec da postanem Mesečeva vila.Ali on mi je prišao.Bio je tako zanimljiv i smešan da je brzo zadobio moje poverenje.Postali smo najbolji prijatelji.Išli smo zajedno u školu,zabavljali se,učili.Većinu stvari koje smo radili,radili smo zajedno.Zavolela sam ga.Lagano se približavao taj dan.Dan mog odlaska.Nisam imala snage da se suprotstavim svojim roditeljima.Ma šta ja to pričam,nisam im se suprotstavila zbog svog sopstvenog kukavičkula.I otišla sam.

-I posle?

-Posle...ne znam šta je sa njim bilo.

-I zaboravili ste ga?

-Ne,moja Valčiki...Neću ja uspeti da ga ikada zaboravim.

-Ne znam mnogo o toj ljubavi ali niste trebali da pustite Vaše roditelje da Vas odvedu na Mesec ako ste ga...-razmišlja kako se zvaše glagol kada ne prema nekome oseća ljubav- voleli.

-Znam.I pokajala sam se barem milion puta što sam otišla od njega.

-Ta ljubav izgleda je mnogo opasna stvar.

Mesečeva vila nasmejano dodate:I jeste,Valčiki,i jeste.

Odjednom se začu plač iz susedne sobe.Ličio je na bebeći plač.Šta radi bebeći plač kod Mesečeve vile?Pitala se Valerija. Mesečeva vila je ustala  i otišla u tu sobu ostavljajući Val u moru pitanja i podpitanja.

Mesečeva vila je izašla držeći u rukama nešto malecno i zamotano u ćebe.Bilo tako sićušno i slatko.

-Usvojila sam je.-rekla je Mesečeva vila pokazujući to medeno stvorenje Valeriji- Želela sam da te pitam kako da je nazovem.

Čim je ugledalo Valeriju dete je počelo da se smeje i pruža svoju ručicu da dodirne njeno lepo belo lice.A Valčiki se samo čudila šta li hoće ta beba od nje.Nije ni sama primetila da se blistavi osmeh ukazao na njenim usnama.Osmeh te male devojčice u beloj svili.Osmeh Valensie.Onaj osmeh koji,posle toliko vremena,sija istom nevinošću,čistotom i lepotom.

-Da joj dam im je?Ja?-začuđeno je zapitala nasmejano gledajući u to majušno stvorenje koje joj se smešilo

-Da,ti.Kad god vidim nju,setim se tebe.Zato sam mislila...-prekinula je videći da se njena Valčiki već izgubila u okicama male bebe.

Rešila je da da malecnu da je Valčiki malo podrži.Valerija ju je toplo i nežno primila u svoje naručje.Osećala je nešto divno.Ne,nije znala kako to da nazove ali je došla do zaključka da joj se dosta posviđalo to slatko stvorenjce koje je držala u svojim rukama.Neki bi to nazvali nekom vrstom majčinske ljubavi.Da li je Valerija znala šta je majčinska ljubav?Nije.Takođe nije imala pojma da je već upoznala tu ljubav.

Kada je došla kući samo joj je jedna jedina misao padala na pamet.Kako da nazove ono nevino stvorenjce?Rešila je da uzme neko Zemaljsko ime.Znala je da je Mesečeva vila živela u Južnoj Koreji dok je bila na Zemlji.Znači,odgovor na pitanje ''šta danas raditi?'' glasi: ''Tražiti listu korejskih imena''.Naći listu korejskih imena na Mesecu je nemoguće misija.Što naravno,Val nije znala jer je ceo život čitala čini.To je ipak Valerija.Tek kada je prevrnula polovinu školske biblioteke stala je da razmisli ima li uopšte knjiga sa korejskim imenima na Mesecu.

Uzela je telefon i taman da pozove Halinu,setila se da ne može.Hal joj je bila poslednja nada.Ali i ona je iščezla momentalno.

Nije znala šta da radi.Bio je mrkli mrak napolju.Mogla je da vidi Zemlju i zvezde.Bile su tako dalekei lepe.Ona je volela noćno nebo.Gledala ga je i razmišljala šta da radi.Kad ne bi znala šta da radi,uvek bi se obratila Zemlji.Tako je uradila i ovaj put(jer ona teško menja svoje navike).

-Zemljo,kaži mi.Gde da krenem da tražim?Prevrnula sam polovinu bibloteke.Ne želim da ona slatka bebica ostane bez imena.To mora da bude neko zanimljivo i jedinstveno ime.Želela sam da pogledam u neku knjigu sa tim imenima ali nema je nigde.Šta da radim?Da li da jednostavno uzmem neko ime sa Meseca?Ne,ja ne želim to.